2 |
1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у тексту
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не
допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са
поступцима ликова
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју
поткрепљује одговарајућим детаљима
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији
(формалној/неформалној)
1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога
1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену намену
1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста
1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се
на текст
|
Браћа Грим: Трнова Ружица
|
Први час
Уводи део часа:
- Игра препознавања:препознавање обрађених бајки помоћу одговарајућих илустрација-ученици се такмиче по групама, сваки ред представља једну групу;
- извођење закључка о основним карактертистикама бајки;
- најава наставне јединице-бајке Трнова Ружица
Централни део часа:
- слушање Трнове Ружице, радијске приче за лаку ноћ (http://youtu.be/mZx3yg-VIIM)
- анализа бајке (стандардна анализа бајке: фабула, ликови, итд) и радијских елемената који су дочарали бајку (упоређивање класичног читања бајке и "радијске бајке": који су то елементи који се појављују у "радијској бајци", када се појављују, чему они доприносе, итд)-ова активност се реализује кроз разговор и дискусију на нивоу одељења (фронтално).
Завршни део часа:
- осмишљавање кратке најаве за радијску бајку и представљање продуката рада ученика
Други час
Уводни део часа:
- читање најбољих најава за радијску бајку;
- кратак разговор о другим медијима кроз које се бајка може представити (навођење других медија и начина на који се у њима бајка може представити)
Централни део часа:
- рад ученика по групама: Ученици се, према интересовањима, деле у 5 група. Свака група има посебан задатак (писање новинског извештаја о бајци Трнова Ружица, креирање плаката за позоришну представу "Трнова Ружица", креирање радијске рекламе за бајку; интервју са главним ликовима бајке (телевизијска емисија), представљање бајке кроз стрип). Свака група добија упутство са основним смерницама за рад (карактеристике медија и медијске форме кроз коју представља бајку, значајни елементи којих се морају држати током рада)
- представљање продуката рада група
- кратка дискусија - коментарисање радова (први утисци: да ли су добри или не и због чега; шта им се допало, а шта не, итд)
- попуњавање евалуационих упитника (свака група попуњава евалуациони упитник за радове осталих група (евалуациони упитници садрже општи и посебан део који се односи на испуњеност задате медијске форме)
Завршни део часа:
- сумирање резултата евалуационих упитника
- самовредновање група на основу нових евалуационих упитника
|
тип часа: обрада;
облици рада: фронтални, индивидуални, групни
наставне методе: метода разговора, метода рада на тексту, интерактивна метода, метода демонстрације
|
илустрације за игру препознавања; рачунар са приступом интернету ради слушања бајке за лаку ноћ на Јутјубу: папири за осмишљавање најаве за радијску бајку; наставни листови-упутства за рад група, евалуациони упитници, упитници за самовредновање, 2 хамера за групе које креирају плакат и стрип; флип-чарт папир за групу која креира извештај; папири за групе које осмишљавају телевизијски интервју и радијску рекламу; микрофон и музичка подлога за снимање радијске рекламе
|
ликовна култура, музичка култура |
Ученици су упознати са различитим медијима и начинима медијског изражавања, као и са начином процењивања медијских порука и продуката. Још увек се не може рећи да су стекли одређене вештине и зато кроз наредне часове српског језика (а и осталих наставних предмета, првенствено предмета природа и друштво, ликовна култура, музичка култура и од играчке до рачунара) треба даље радити на развијању медијске и информационе писмености. То је могуће постићи кроз добро планиране и осмишљене истраживачке задатке, чешће коришћење тимског и самосталног рада ученика (проналажење одређених информација, њихово упоређивање, анализирање и вредновање, креирање одговарајућих продуката и директно везаних за медије и индиректно (коришћењем одговарајућих медија). Вредновање би било комплексно, јер је потребно пратити и комплетан процес рада и продукте рада. Поред евиденције учитеља о раду ученика, сваки ученик би водио свој дневник учења и бележио свој напредак. |
Comments (0)
You don't have permission to comment on this page.