Управљање или менаџмент спада у сет вештина МИП, али није само особина МИП. Управљање је потребно при свакој промени у односу на уобичајено понашање, представе, правила... Кад говоримо о променама готово да их увек можемо заменити речју иновације јер, најједноставније речено, иновација је свака промена у односу на затечено или уобичајено стање.

Промене захтевају стратегију

Стратегија је важан део управљања променама. Кључна активност у стратегији јесте планирање. Али...

"Наши планови пропадају јер немају циљ. Кад човек не зна у коју луку је кренуо, ниједан ветар није онај прави." (Сенека)

Зато су саставни део стратегије циљеви, дугорочни и краткорочни. Када одредимо циљеве, следећи корак јесте мапирање путева којима се може стићи до циља.

Стратешко планирање подразумева:

• формулацију политике - програм
• програмске активности.

Стратешко планирање подразумева одговор на три питања:  шта радимо, за кога то радимо, како радимо.

Визија - мисија - вредности - стратегија

Визија дефинише изглед у будућности. Визија је дугорочни преглед који описује у каквом свету/ окружењу/ атмосфери бисмо желели да радимо. 

Мисија дефинише основну сврху једне организације или групе, језгровито износи зашто она/оно постоји и шта чини да оствари своју визију.

Вредности су веровања која су заједничка свим актерима једне организације. Вредности покрећу културу и приоритете организације или групе, и дају оквир за доношење одлука.

Стратегија, у ужем смислу, значи “умеће општег", комбинацију исхода (циљева) којима организација тежи и средстава (политика) помоћу којих намерава да их оствари. Стратегија се често зове мапа пута (roadmap) – изабрана стаза коју треба пробити да би се стигло до крајњег циља и да би се остварила визија. Најважнији део примене стратегије јесте истрајавање организације или групе на правцу који води до остварења визије.

Стратешко планирање

Модел 1

• Стање - разматрање постојеће ситуације и како је до ње дошло.
• Циљ - одређивање дугорочних и/или краткорочних циљева (понекад се зову “идеално стање”)
• Начини/ предлози - утврђивање могућег пута до дугорочних/краткорочних циљева

Модел 2

• Нацртај - Каква је идеална слика или жељено стање?
• Види - Каква је садашња ситуација? У чему је јаз који је дели од идеалне и зашто он постоји?
• Размисли - Шта конкретно треба предузети да би се испунио јаз између садашње ситуације и идеалног?
• Планирај - који су ресурси потребни да би се извеле те активности?

Поуке за ефикасније планирање

• Не измишљајте точак:
• Пронађите ИП модел који највише одговара вашој институцији
• Прилагодите постојеће стандарде и праксу информационе писмености
• Израдите програм заснован на станардима и искуству.
• Радите по стратешком план.у
• Уочите задатке библитеке у области ИП, усредсредите се на њих и према томе израдите програме обуке.
• Обавезно уврстите подуку из области процеса истраживања и сродних концепција, идите даље од основног представљања електронских алата и технологије.
• Будите спремни на искушења и пазите на покушаје да се планови измене.
• Размотрите претходни рад и покушајте да схватите разлоге за раније неуспехе.
• Откријте могућности које постоје.
• Установите потребе и склоности оних који ће учити.
• Утврдите утицај ИП обуке на постојеће радне поступке и рад запослених.
• Успоставите формалне и неформалне механизме за комуникацију и непрекидни дијалог широм своје академске заједнице.
• Сарађујте на свим нивоима (планирање, примена, процена успешности ученика, вредновање и дотеривање појединости програма).
• Почните с малом групом наклоњених вама или теми.
• Почните у једној предметној групи (активу, већу); укључите управу; убедите наставнике.
• Олакшавајте, заводите, обавезујте! Информациони стручњаци морају бити речити заговорници својих програма. 
  
• Теже је променити наставне методе, него наставни програм. Најлакше се прихватају незнатне промене у понашању.
• Ако промена тражи од наставника да напусти своје методе подучавања, неће успети. Предлози за сарадњу не смеју изгледати као нешто што је тешко урадити.
• Ако је потребна додатна обука, успех је под знаком питања, осим ако се не дају додатни подстицаји или предочи сигурна корист. Учесници (наставници или ученици) морају јасно да знају какву добит доноси промена.
• Треба делити: руковођење послом, задужења, одговорност и признања.

Искушења и ризици

• Препреке, као што су ограничене просторне, техничке, финансијске и људске могућности
  
• Немогућност да се добије подршка управе и/или надлежних
• Недостатак јасних циљева
• Поступање на основу претпоставки
• Статусни проблеми
• Отпор променама - нарочито је велик отпор према покушајима да се програм промени тако што ће се у њега интегрисати нови садржаји, или стварати корелације. Ако промена превише оптерећује наставнике или тражи знатна улагања, вероватно неће успети.
• Препреке у комуникацији (различити речници)
• Мотивација оних који уче (на пример, студенти обично не желе да уче оно што не морају; одрасли не желе да уче оно што не схватају као непосредно корисно)
• Перфекционизам

Облици подучавања

• Помоћ за сложена истраживања
• Подуке прилагођене појединцу
• Штампани или електронски образовни материјали
• Часови у класичној или електронској учионици
• Подучавање на даљину (LMS, Moodle, PBworks)
• Асинхроно подучавање (билтен, е-пошта, форум)
• Синхроно подучавање (причаонице, вебинари, телеконференције)

Стратегије подучавања

•  Сарадња
• Заједнички рад
• (Критичко) вредновање
•  Испитивање
• Посматрање
• Истраживање
• Размишљање
• Пројекти
• Учење које полази од проблема
• Учење које полази од извора информација

Користите ове сажетке при креирању нацрта облика стручног усавршавања. У зависности од облика, сваки би требало да има следеће елементе:

• визију
• мисију
• циљеве
• садржаје
• компетенције које развија
• вредновање